Parodontalni pregled

Klinički pregled

Klinički pregled u stomatološkoj ordinaciji je jedini način da se ispravno proceni stanje desni.

Sopstvena procena desni, na primer kod kuće pred ogledalom, nije dovoljna za ispravnu ocenu, jer sami ne možete utvrditi da li su potporne strukture zuba već oštećene upalom desni. Isto tako, parodontalne džepove ne možete sami otkriti.

Tek ispravan klinički pregled u stomatološkoj ordinaciji takozvanom parodontalnom sondom može dati informaciju da li su desni zdrave, da li postoji upala desni (gingivitis) ili je prisutna bolest potpornog aparata zuba (parodontitis).

Osnovni parodontalni pregled

Pri prvoj kontroli stomatolog ili stomatološki higijeničar može obaviti takozvani osnovni parodontalni pregled koji traje samo nekoliko minuta.

Osnovni parodontalni pregled se sprovodi da bi se brzo utvrdilo da li postoje problemi sa desnima. To je jednostavan način da se ustanovi gingivitis ili otkrije parodontitis.

Parodontalnom sondom se nežno i precizno meri dubina prodiranja na rubu desni.

Nakon ovog kratkog pregleda dalja ispitivanja se sprovode samo ako postoje znaci oštećenja struktura koje drže zube u viličnoj kosti. Ta dalja ispitivanja obuhvataju takozvani parodontalni status i dodatne rendgenske snimke.

Parodontalni status

Precizno kliničko sondiranje parodontalnom sondom, kojim se u milimetar mere parodontalni džepovi i visina vilične kosti, neophodno je za dijagnozu parodontitisa.

Pri kliničkom pregledu parodontalnom sondom na do šest mesta po zubu u milimetar se meri dubina prodiranja sonde u parodontalni džep. Tačnije, meri se rastojanje između ruba desni i dna džepa. To se naziva dubinom sondiranja. Na zdravim mestima dubina sondiranja iznosi najviše 3 mm. Na mestima gde je parodontitis već doveo do gubitka potpore zuba, dubina sondiranja može iznositi 4 mm ili više.

Osim toga, u takozvanom parodontalnom statusu precizno se beleži visina vilične kosti (nivo pripoja). Parodontalni status je neophodan za dijagnozu i planiranje lečenja. Parodontalni status se može zabeležiti online u svakoj stomatološkoj ordinaciji i ponovo koristiti: www.periodontalchart-online.com.

Rendgenski nalaz

Merenja parodontalnom sondom mogu otkriti mesta u zubnom nizu sa većim dubinama sondiranja, koja zahtevaju dodatnu procenu rendgenskim snimkom.

Dijagnoza parodontitisa može se sa sigurnošću potvrditi tek potrebnim rendgenskim snimcima. Izbor rendgenskih snimaka potrebnih za dijagnozu parodontitisa može se napraviti tek nakon kliničkog pregleda. Na taj način se može izbeći prekomerno izlaganje zračenju.

U najjednostavnijem slučaju rendgenski nalaz se sastoji od 2 snimka (bite-wing snimci), a u najopsežnijem slučaju od takozvanog rendgenskog statusa sa do 14 dodatnih rendgenskih snimaka ili od ortopantomograma. Napravljeni rendgenski snimci moraju prikazivati viličnu kost oko zuba i omogućiti procenu težine gubitka kosti.

Na svakom rendgenskom snimku napravljenom u stomatološkoj ordinaciji zubni niz se mora pregledati i na karijes i na parodontitis.

Mikrobiološki test

Mikrobiološke metode nam danas omogućavaju pristup informacijama koje nije bilo moguće dobiti uobičajenim metodama ispitivanja.

Savremenim mikrobiološkim testovima sastav zubnog plaka ispituje se na sledeće štetne vrste bakterija:

• Prevotella intermedia
• Porphyromonas gingivalis
• Agregatibacter actinomycetemcomitans
• Treponema denticola

Troškovi ove dodatne dijagnostike su opravdani ako dobijene informacije dovode do boljeg lečenja ili ako se time može izbeći nepotrebno lečenje.

Klasifikacija parodontalnih bolesti

Dijagnoza gingivitisa i parodontitisa zasniva se na međunarodno priznatoj klasifikaciji parodontalnih bolesti.

Godine 1999. u SAD je održana prva međunarodna radionica za klasifikaciju parodontalnih bolesti. Najvažnija novina u odnosu na Evropsku klasifikaciju iz 1993. bila je da se oblici bolesti više nisu definisali prvenstveno prema starosti pacijenta u trenutku prve dijagnoze (npr. juvenilni parodontitis i parodontitis odraslih). Uvedeni su novi oblici, hronični i agresivni parodontitis, kao i, na primer, parodontitis koji može biti povezan sa sistemskim bolestima.

Nova klasifikacija iz 2018. godine, međutim, više ne pravi razliku između hroničnog i agresivnog parodontitisa. Parodontitis se sada opisuje – po uzoru na klasifikaciju dijabetesa – pomoću stadijuma (staging) i stepena (grading).